Т

Т

петак, 11. јул 2014.

Археолошка прошлост Косова и Метохије  
Др Ђорђе Јанковић, доцент Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду шеф Катедре за средњевековну археологију
Средњи век Косова и Метохије - Археолошкаистраживања
Београд, 1999
Једно од оправдања за агресију западних земаља на Југославију, проналази се у одбрани наводноисторијских права Албанаца, такозваних Косовара, на Косово и Метохију. Тврди се да су онидомороци које су окупирали Срби 1912, мада их је населила Турска да би насиљем зауставилиослобађање тих предела Србије. Вешто осмишљена научна пропаганда, покушала је да прекоКоман-Крује културе VII-IX столећа докаже везе Албанаца са предримским Илирима. У новијевреме тврди се да Албанци потичу са подручја Косова и Метохије, што је сажео Noel Malcolm усвојој књизи
 
"Kosovo - A Short History",
McMillan Publishing Co. London 1998. Такви ставовинемају потврде у расположивим археолошким подацима из Југославије и Албаније. Иако је у времеЈосипа Броза успостављен режим неистраживања средњевековне културе и становништва,прикупљена су бројна археолошка сведочанства, дакле материјална и лако проверљива.Средином X столећа византијски цар Константин VII Порфирогенит пише даје цар Ираклије (610-641) доделио Србима за насељавање провинцију Далмацију (Constantine Porphyrogenitus
 
 Deadministrando imperio,
Ed Gy. Moravcsik, English translation by R. J. H. Jenkins, Budapest 1949, cap.32). Раније су научници сматрали да је Метохија била крајња источна област римске Далмације, ада је Косово поље било у провинцији Мезији. У XI-XII столећу сматрало се у Цариграду даДалмација почиње са Косовом, где живе Далмати, односно Срби (Anne Comnene,
 Alexiade - Regnede l'Empereur Alexis I Comnene 1081-1118;
texte etabli et traduit par B. Leib, Paris 1937-1945,11, 147-148, 157, 166, 184).Припадност Косова поља српској држави у IX-X столећу археолошки најочигледније доказујенајстарије српско и словенско административно-правно сведочанство из утврђења Чечан кодВучитрна. То је уломак крчага којим је плаћан порез у вину, на коме је означена запремина од шестмерних јединица, бројем и глагољским словима (G. Tomovic, Inscription glagolitique de Cecan,
 Revue historique, XXXVII,
Institut d'histoire, Belgrade 1990, pp 19). Чечан је вероватно освојио царСамуило у рату против Србије око 988. године када је заробљен српски кнез Јован Владимир,светитељ чије мошти данас чува православна црква у Елбасану, у Албанији.